O zavisnosti od igranja igrica

Koji simptomi ukazuju na to da su deca/mladi zavisni od igrica?U novoj reviziji Međunarodne klasifikacije bolesti Svetske zdravstvene organizacije (MKB11) zavisnost od kompjuterskih igara je klasifikovana kao poremećaj navika i impulsa.
O zavisnosti možemo govoriti ako su prisutni preokupacija igricama, povećanje vremena igranja, gubitak kontrole nad vremenom provedenim u igranju i snažno negodovanje ili uznemirenost pri prekidanju u igranju. Uz ovo mora biti prisutno i zanemarivanje negativnih posledica ili prikrivanje vremena provedenog u igranju. Sam broj sati proveden u igranju igrica nije od presudnog značaja za utvrđivanje postojanja zavisnosti.

U svrhu prevencije roditeljima savetujem da deci na vreme ograniče igranje igrica na određen broj sati tokom nedelje i da redovno proveravaju da li se deca drže ograničenja. Takođe, da od ranog uzrasta decu upućuju na zdrave stilove života – druženje sa prijateljima i porodicom i rekreaciju.
Kako se zavisnost od igrica reflektuje na društveni, socijalni i emotivni život mladih?Ova zavisnost ima snažne negativne posledice u svim navedenim oblastima. Mladi koji preterano igraju igrice biraju da žive i angažuju se u virtuelnoj realnosti, a shodno tome gube interesovanje za realni svet oko sebe. Zbog ovakvog nastrojenja oni propuštaju prilike za razvoj socijalnih veština i sticanje iskustava koji su potrebni da bi kasnije samostalno funkcionisali u svetu odraslih. Njihova jedina žudnja postaje ona za igricama i oni postepeno gube motivaciju za ulaganje energije u druge oblasti života.
Koji su „znaci za uzbunu” za roditelje?Ako dete gubi interesovanje za svoje hobije, vršnjake i porodicu, ako uglavnom priča o igricama ili skraćuje sve druge aktivnosti da bi što pre igralo, ako sve više sati provodi igrajući igrice, roditeljima treba da se upali crveni alarm. Preporučljivo je da roditelji prate svoje dete koje raste i sazreva, da bi mogli adekvatno da reaguju u slučaju potrebe. Ako dete zanemaruje svoje obaveze, ili pak većinu slobodnog vremena provodi igrajući igrice moguće je da je zavisnost već uzela maha.
Da li je dobar uspeh u školi “osiguranje” od zavisnosti?Dobar uspeh u školi je uglavnom visoko vrednovan i roditelji često veruju da je on garancija uspeha u kasnijem životu. Zbog toga misle da je sa detetom sve u redu ako su mu ocene u redu. Pametna deca koja su zavisnici od igrica su obično vešti manipulatori – “obezbediće” roditeljima dobre ocene da bi neometano mogli da igraju igrice. Deo zavisničkog ponašanja je zapostavljenje svih oblasti života, sem one koja omogućava održavanje zavisnosti. Postoje slučajevi zapostavljanja svih fizioloških funkcija, sa smrtnim ishodom kao ekstremnom posledicom ove zavisnosti.
Da li mladi koji igraju agresivne video-igre vremenom otupe na virtuelno nasilje, pa postaju ravnodušni i na realno nasilje?Habituacija na agresivno ponašanje se u izvesnoj meri sigurno dešava. U korenu ravnodušnosti prema realnom nasilju je zapravo nedostatak saosećanja, a ono se razvija isključivo kroz odnos sa drugim ljudima i upoznavanje i razumevanje svog unutrašenjeg sveta. Preteranim igranjem bilo kakvih igrica deca ostaju hendikepirana u ovim oblastima.
Kako se leči zavisnost od igrica i koliko traje taj proces?Ova zavisnost mora da se prepozna, tretira i leči ozbiljno, kao i sve druge zavisnosti. Šanse za zalečenje su bolje što se ranije počne sa terapijom. Za uspeh tretmana neophodno je imati saradnju i angažovanje porodice zavisnika. Metod izbora lečenja je psihoterapija, uz farmakoterapiju po potrebi. Tokom ovog procesa neophodno je isključiti igrice iz života zavisnika, a pružiti mu drugačije prilike i podršku da se angažuje i uživa u drugim životnim oblastima. Dužina trajanja tretmana zavisi od težine stanja i načina na koji porodica pristupa tretmanu. Ako postoji motivacija naći će se i način.