![\"\"](\"http:\/\/eminakopic.com\/wp-content\/uploads\/2018\/05\/POR_0473-300x201.jpg\")
<\/p>\nDijabetes je jedna od naj\u010de\u0161\u0107ih hroni\u010dnih bolesti savrmenenog \u010doveka. Smatra se da \u0107e 20% populacije osoba starosti iznad 65 godina dobiti dijabetes. Tako\u0111e, govori se i o razbuktavanju epidemije dijabetesa tipa 2 medju decom i mladima, \u0161to je do pre nekoliko decenija bilo nezamislivo. Komplikacije dijabetesa uklju\u010duju veoma ozbiljna i te\u0161ka stanja, koja u najgorim slu\u010dajevima mogu prouzrokovati otkazivanje bubrega, slepilo, probleme sa srcem ili amputaciju udova.<\/p>\n
<\/p>\n
Bez obzira na ovako ozbiljne \u010dinjenice i te\u0161ke prognoze, \u010dini se da se dijabetesu ne poklanja dovoljna pa\u017enja. Neretko se de\u0161ava da ljudi mesecima ili godinama \u017eive sa izuzetno visokim nivoom \u0161e\u0107era u krvi, a da toga uop\u0161te nisu svesni. Na \u017ealost dijabetes je \u201etihi ubica\u201c i kada \u201epo\u010dne da boli\u201c ve\u0107 je u mnogome uznapredovao.<\/p>\n
Mo\u017eda ba\u0161 zbog toga \u0161to dijabetes ne boli, mnogi odrasli ljudi nisu svesni problema i ne \u017eele da prihvate da imaju hroni\u010dnu bolest. \u010cak i kada im se ustanovi povi\u0161en nivo \u0161e\u0107era u krvi, oni ne menjaju \u017eivotne navike i ne \u017eele da se adekvatno le\u010de. De\u0161ava se i da uzmu lekove, ali ne uvode promene u svoju ishranu i nivo fizi\u010dke aktivnosti.<\/p>\n
<\/p>\n
Gledano kroz vizuru psihologa, ovakvo \u201eiracionalno i nezrelo\u201c pona\u0161anje mo\u017ee se razumeti i objasniti. Veliki broj ljudi sklon je otpisivanju ili ignorisanju neprijatnih informacija i situacija, izbegavanju neprijatnosti i te\u017enji ka postizanju prijatnosti. Tako\u0111e, \u010dovek je bi\u0107e rutine i \u010desto te\u017ei da zadr\u017ei \u201estatus quo\u201c koliko god dugo mo\u017ee. Sve to, uz izostanak neprijatnih simptoma zapravo ne motivi\u0161e osobu koja ima problem da se istim i pozabavi.<\/p>\n
Uloga psihologa u ovakvim slu\u010dajevima je da osobi koja ima dijabetes, a ne mo\u017ee to da prihvati, pomogne da razume ozbiljnost svoje situacije i da joj pru\u017ei podr\u0161ku da u\u0111e u proces le\u010denja. Osobi se poma\u017ee da shvati da ima zdravstveni problem i da je potrebno da ga re\u0161ava da ne bi u\u0161la u ve\u0107e i ozbiljnije probleme. Traga se za motivacijom, ili se ona sa osobom koja ima dijabetes zajedno formira i osmi\u0161ljavaju se strategije za usvajanje i u\u010dvr\u0161\u0107ivanje novih \u017eivotnih stilova. Osoba se podr\u017eava u razmatranju \u017eivotnih opcija i odlu\u010divanju za zdravlje i kvalitetan \u017eivot kao najpo\u017eeljniju opciju.<\/p>\n
<\/p>\n
Saznanje da je osoba obolela od dijabetesa je stresno, jer osoba zapravo shvata da joj je zauvek i nepovratno naru\u0161eno zdravlje i da gubi svoj dosada\u0161nji na\u010din \u017eivota.\u00a0 Gore opisan tip pona\u0161anja zapravo je jedan od (neadekvatnih) na\u010dina za suo\u010davanje sa stresom. To je verovatno i naj\u010de\u0161\u0107a prva faza suo\u010davanja \u2013 ignorisanje. Nakon prve faze uobi\u010dajeno dolaze ljutnja, tuga i na kraju prihvatanje.<\/p>\n
Uloga psiholo\u0161ke podr\u0161ke mo\u017ee biti korisna u svakoj od ovih faza, da bi se adekvatno obradile i da bi se na kraju usvojio najzdraviji na\u010din pona\u0161anja koji \u0107e osobi doneti istinsku dobrobit i prosperitet.<\/p>\n
<\/p>\n
Osobi koja je obolela od dijabetesa tipa 2 potrebna je podr\u0161ka da prihvati svoje novo stanje, da ga upozna i da mu se prilagodi. Va\u017ena je uloga edukacije od strane lekara i ostalog medicinskog osoblja, a potom i podr\u0161ka porodice u promeni \u017eivotnih navika i sprovo\u0111enju novih i druga\u010dijih rutina. U ovim<\/p>\n
situacijama mnoge osobe sa dijabetesom okre\u0107u se psihologu ili psihoterapeutu kao izvoru podr\u0161ke, usled neadekvatnih suportativnih mehanizma u svom neposrednom okru\u017eenju. Ovakva osoba u po\u010detku savetodavnog rada oslanja se na svog savetodavca, ali se tokom procesa savetovanja osamostaljuje i u\u010di da u okviru svoje li\u010dnosti izgradi nedostaju\u0107e ta\u010dke oslonca.<\/p>\n
Veoma su korisni i individualan i grupni pristup radu, sa razli\u010ditim dobitima i nivoima mogu\u0107ih intervencija u svakom od ovih pristupa.<\/p>\n
Zna\u010dajan doprinos za unapre\u0111enje mentalnog zdravlja osoba sa dijabetesom imaju i aktivnosti udru\u017eenja ovih osoba. Izdvojila bih javno zastupanje njihovih interesa, lobiranje za promenu zakona i regulativa, promovisanje zdravih stilova \u017eivota i me\u0111usobno povezivanje i podr\u0161ku \u2013 kako u svakodnevici, tako i u elektronskim medijima, grupama, forumima, dru\u0161tvenim mre\u017eama i sli\u010dno. Dijabetes kao metaboli\u010dka bolest uti\u010de na raspolo\u017eenje osobe koja ga ima. \u0160to je dijabetes slabije kontrolisan, to je uticaj na stanje i pona\u0161anje osobe ve\u0107i. Sa druge strane i na\u010din na koji je osoba navikla da se postavlja prema svetu oko sebe uti\u010de na mogu\u0107nost regulacije samog dijabetesa.<\/p>\n
Kod odraslih koji od ranog uzrasta imaju dijabetes ponekad se javljaju komplikacije, usled du\u017eine \u017eivota sa dijabetesom. Ove fizi\u010dke komplikacije i naru\u0161avanje zdravlja mogu da uti\u010du i na psiholo\u0161ki status osobe, jer naru\u0161avaju dotada\u0161nji \u017eivotni komfor. Potrebna je nova vrsta prihvatanja i adaptacije, gde razgovor sa psihologom mo\u017ee biti od velike pomo\u0107i.<\/p>\n
<\/p>\n
U moj praksi sretala sam osobe sa dijabetesom koje su sklone\u00a0 depresivnim i beznadnim stanjima, koje su naprasitog i promenjivog pona\u0161anja i reagovanja \u2013 ponekad do iracionalnsti ili verbalne agresivnosti. Takodje, neke osobe sa komplikacijama dijabetesa sklone su omalova\u017eavanju sebe i povla\u010denju u sebe.<\/p>\n
Kod mu\u0161karaca se, bez obzira na uzrast, mo\u017ee javiti erektilna disfunkcija, \u0161to dodatno ote\u017eava zbli\u017eavanje ili funksionisanje u parterskoj vezi.<\/p>\n
Rekla bih da su od psiholo\u0161kih posledica dijabetesa najopasnija depresivna stanja, a njihova najozbiljnija komplikacija prikrivena ili pasivna suicidalnost \u2013 kada osoba zanemaruje osnovne neophodnosti \u017eivota sa dijabetesom i namerno se oglu\u0161ava o savete i zdravstvene smernice.
\nRad sa ovim osobama mora biti suptilan. Potrebno je da osoba koja im pru\u017ea podr\u0161ku ima dovoljno znanje o dijabetesu, razvijenu empatiju i prilagodljivost i fleksibilnost u pristupu. Ponekad je neophodno iskora\u010diti iz individualnog odnosa i tra\u017eiti partere za pobolj\u0161anje funksionisanje osobe u njenom neposrednom okru\u017eenju. Kada ovo nije mogu\u0107e, \u201efiligranski rad na du\u0161i\u201c je neohodan da bi se ovakvoj osobi vratila volja za \u017eivotom i ona osposobila da pomogne sama sebi.<\/p>\n
<\/p>\n
Stalno povi\u0161en i lo\u0161e regulisan nivo \u0161e\u0107era u krvi, kao i nagli skokovi \u0161e\u0107era mogu doprineti tome da osobe sa dijabetesom budu napete, nervozne, agresivne, svadljive, d\u017eangrizave i sli\u010dno. Ovakva pona\u0161anja, ako se \u010desto ponavljaju, mogu da dovedu do lo\u0161ih odnosa u njihovom okru\u017eenju, koji povratno negativno uti\u010du na njihovo op\u0161te stanje. Ovakve procese potebno je osvestiti i promeniti tokom savetovanja.<\/p>\n
<\/p>\n
Kod odre\u0111enog broja osoba koje imaju dijabetes javljaju se \u010deste hipoglikemije \u2013 veliki pad nivoa \u0161e\u0107era u krvi. To je problem o kome se ne\u0161to re\u0111e govori nego o hiperglikemiji, a sa sobom nosi opasnost od nekih urgentnih i akutno \u017eivotno ugro\u017eavaju\u0107ih stanja. Osoba koja ulazi u hipoglikemiju nekada i nije u stanju da to prepozna, pa je potrebno da njena okolina obrati pa\u017enji na pona\u0161anje osobe. Osoba kojoj je pao \u0161e\u0107er mo\u017ee biti pospana, usporena, nestrpljiva, ponekad \u010dak i svadljiva, mo\u017ee da pri\u010da nepovezano i<\/p>\n
da radi stvari koje ina\u010de ne radi. U situaciji kada se sumnja na hipoglikemiju neophodno je izmeriti \u0161e\u0107er i konzumirati odgovaraju\u0107u koli\u010dinu glukoze.
\nUloga psihologa koji sa ovakvom osobom radi je da joj pomogne da nadje sigurne na\u010dine da adresira svoju hipoglikemijsku krizu i prevenira najgore ne\u017eeljene posledice. Jedna od va\u017enih stvari je da osoba sa dijabetesom upozna svoju neposrednu okolinu sa na\u010dinom na koji treba da reaguju u ovakvim situacijama. Neophodno je da osoba sa dijabetesom prevazi\u0111e stid ili strah, bude sposobna da tra\u017ei i primi pomo\u0107. Za ovo je odre\u0111enom broju ljudi neophodna psiholo\u0161ka podr\u0161ka.<\/p>\n
<\/p>\n
Uop\u0161teno, psiholo\u0161ka podr\u0161ka, kao i podr\u0161ka grupe, daje veoma dobre rezultate u suo\u010davanju sa posledicama i komplikacijama dijabetesa. Osobi koja ima dijabetes potrebno je razumevanje, pripadanje, ogledanje u grupi i uz pomo\u0107 njih ona uspeva da se funkcionalno ophodi prema svom stanju. Uzimaju\u0107i u obzir psiholo\u0161ko-emocioanlne aspekte pona\u0161anja i funkcioniosanja osoba sa dijabetesom mo\u017ee im se zna\u010dajno podi\u0107i sveukupni kvalitet \u017eivota i posti\u0107i dugoro\u010dni ose\u0107aj ispunjenosti i svrsishodnosti.
\nU praksi je retko, a bilo bi veoma po\u017eeljno (kao i kod svake bolesti), da se u osobi koja ima dijabetes sagleda, prepozna i podr\u017ei pre svega \u010dovek, sa svojim zdravim kapacitetima, a ne da se isklju\u010divo tretira bolest kao nepo\u017eeljni gost.<\/p>\n
<\/p>\n
Moj savet deci, mladima i odraslima sa dijabetesom je da ga prihvate kao stanje, a ne kao bolest. U najve\u0107em broju slu\u010dajeva, kada se osobe sa dijabetesom pridr\u017eavaju odre\u0111enih \u017eivotnih pravila, ograni\u010denja gotovo i da ne postoje. Mnogi klijenti sa kojima sam radila ka\u017eu da im je upravo <\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dijabetes je jedna od naj\u010de\u0161\u0107ih hroni\u010dnih bolesti savrmenenog \u010doveka. Smatra se da \u0107e 20% populacije osoba starosti iznad 65 godina dobiti dijabetes. Tako\u0111e, govori se i o razbuktavanju epidemije dijabetesa tipa 2 medju decom i mladima, \u0161to je do pre nekoliko decenija bilo nezamislivo. Komplikacije dijabetesa uklju\u010duju veoma ozbiljna i te\u0161ka stanja, koja u najgorim … <\/p>\n